~ubuntu-branches/ubuntu/saucy/kde-l10n-sr/saucy

>Дефиниције структура могу се стварати на два начина. Први је писање дефиниције у ИксМЛ‑у, а други употребом јаваскрипта. Приступ јаваскриптом омогућава вам да израдите сложеније структуре, са могућностима попут, рецимо, оверавања структуре. ИксМЛ пружа мање могућности, али може бити најлакши приступ ако је статичка структура све што вам треба. Ако желите динамичку структуру, нпр. где дужине низова зависе од других вредности из структуре, или се распоред структуре мења са променом вредности неких чланова, мораћете да напишете дефиницију структуре на јаваскрипту. Овоме има један изузетак: ако дужина низа треба да буде <emphasis role="bold"

506

>тачно</emphasis

507

> једнака некој другој вредности из структуре, то се може задати и ИксМЛ‑ом; али ако је нешто попут <emphasis

508

>дужина - 1</emphasis

509

>, тада мора јаваскрипт.</para>

510

</sect2>

511

512

513

<sect2>

514

<title

515

>ИксМЛ формат фајла за дефинисање структура</title>

516

<para

517

><literal role="extension"

518

>.osd</literal

519

> ИксМЛ фајл има један корени елемент: <emphasis

520

><data></emphasis

521

>, без атрибута. Унутар овог елемента мора стојати један од следећих:</para>

522

523

524

525

<term

526

><emphasis role="bold"

527

><emphasis

528

><primitive></emphasis

529

></emphasis

530

></term>

531

<listitem

532

><para

533

>За стварање примитивних типова података, попут <emphasis

534

>int</emphasis

535

> или <emphasis

536

>float</emphasis

537

>. Овај елемент нема поделемената, а може имати следеће атрибуте:</para>

538

539

540

<term

541

><emphasis role="bold"

542

>type</emphasis

543

></term>

544

545

<para

546

>Тип овог примитивног типа. Мора бити један од следећих:</para>

547

548

<listitem

549

><para

550

><emphasis

551

>char</emphasis

552

> за 8‑битни аски знак</para

553

></listitem>

554

<listitem

555

><para

556

><emphasis

557

>int8, int16, int32, int64</emphasis

558

> за означени целобројни те величине</para

559

></listitem>

560

<listitem

561

><para

562

><emphasis

563

>uint8, uint16, uint32, uint64</emphasis

564

> за неозначени целобројни те величине</para

565

></listitem>

566

<listitem

567

><para

568

><emphasis

569

>bool8, bool16, bool32, bool64</emphasis

570

> за неозначени логички (0 = нетачно, било шта друго = тачно) те величине</para

571

></listitem>

572

<listitem

573

><para

574

><emphasis

575

>float</emphasis

576

> за 32‑битни број у покретном зарезу (ИЕЕЕ 754)</para

577

></listitem>

578

<listitem

579

><para

580

><emphasis

581

>double</emphasis

582

> за 64‑битни број у покретном зарезу (ИЕЕЕ 754)</para

583

></listitem>

584

</itemizedlist>

585

</listitem>

586

</varlistentry>

587

</variablelist>

588

</listitem>

589

</varlistentry>

590

591

592

<term

593

><emphasis role="bold"

594

><emphasis

595

><bitfield></emphasis

596

></emphasis

597

></term>

598

<listitem

599

><para

600

>За стварање битског поља. Овај елемент нема поделемената, а може имати следеће атрибуте:</para>

601

602

603

<term

604

><emphasis role="bold"

605

>width</emphasis

606

></term>

607

<listitem

608

><para

609

>Број битова у овом битском пољу. Мора бити између 1 и 64.</para

610

></listitem>

611

</varlistentry>

612

613

<term

614

><emphasis role="bold"

615

>type</emphasis

616

></term>

617

618

<para

619

>Тип овог битског поља. Мора бити један од следећих:</para>

620

621

<listitem

622

><para

623

><emphasis

624

>unsigned</emphasis

625

> за битско поље где вредност треба тумачити као неозначену (опсег 0 до 2<superscript

626

>width</superscript

627

> - 1)</para

628

></listitem>

629

<listitem

630

><para

631

><emphasis

632

>signed</emphasis

633

> за битско поље где вредност треба тумачити као означену (опсег -2<superscript

634

>width - 1</superscript

635

> до 2<superscript

636

>width - 1</superscript

637

> - 1)</para

638

></listitem>

639

<listitem

640

><para

641

><emphasis

642

>bool</emphasis

643

> за битско поље где вредност треба тумачити као логичку</para

644

></listitem>

645

</itemizedlist>

646

<note

647

><para

648

>Не заборавите да додате испуну после <emphasis

649

><bitfield></emphasis

650

>, пошто ће у супротном наредни елемент почети усред бајта (осим код ниски и низова, који аутоматски додају испуну). Наравно, испуна није потребна ако желите ово понашање.</para

651

></note>

652

</listitem>

653

</varlistentry>

654

</variablelist>

655

</listitem>

656

</varlistentry>

657

658

659

<term

660

><emphasis role="bold"

661

><emphasis

662

><enum></emphasis

663

></emphasis

664

></term>

665

<listitem

666

><para

667

>За стварање примитивног типа, али где су вредности приказане као чланови набрајања, ако је могуће. Овај елемент нема поделемената (али ће вам требати ознака <emphasis

668

><enumDef></emphasis

669

> у фајлу раду упућивања). Има следеће атрибуте:</para>

670

671

672

<term

673

><emphasis role="bold"

674

>enum</emphasis

675

></term>

676

<listitem

677

><para

678

>Подложно набрајање за ову вредност. Мора одговарати атрибуту <emphasis

679

>name</emphasis

680

> једне од ознака <emphasis

681

><enumDef></emphasis

682

> у овом фајлу.</para

683

></listitem>

684

</varlistentry>

685

686

<term

687

><emphasis role="bold"

688

>type</emphasis

689

></term>

690

691

<para

692

>Тип овог набрајања. Погледајте истоимени атрибут уз <emphasis

693

><primitive></emphasis

694

>. Једина разлика је то што овде <emphasis

695

>double</emphasis

696

> и <emphasis

697

>float</emphasis

698

> немају смисла.</para>

699

</listitem>

700

</varlistentry>

701

</variablelist>

702

</listitem>

703

</varlistentry>

704

705

706

707

<term

708

><emphasis role="bold"

709

><emphasis

710

><flags></emphasis

711

></emphasis

712

></term>

713

<listitem

714

><para

715

>Исто као и <emphasis

716

><enum></emphasis

717

>, само што се вредности представљају као резултат <emphasis

718

>битског или</emphasis

719

> над свим вредностима набрајања.</para

720

></listitem>

721

</varlistentry>

722

723

724

<term

725

><emphasis role="bold"

726

><emphasis

727

><struct></emphasis

728

></emphasis

729

></term>

730

<listitem

731

><para

732

>За стварање структуре. Сви други елементи(укључујући и <emphasis

733

><struct></emphasis

734

>) могу бити деца овога, и тада ће бити део резултујуће структуре.</para

735

></listitem>

736

</varlistentry>

737

738

739

<term

740

><emphasis role="bold"

741

><emphasis

742

><union></emphasis

743

></emphasis

744

></term>

745

<listitem

746

><para

747

>За стварање уније. У суштини исто што и <emphasis

748

><struct></emphasis

749

>, осим што ће сви дечји елементи почињати од истог помака. Корисно за тумачење истог низа бајтова на различите начине.</para

750

></listitem>

751

</varlistentry>

752

753

754

<term

755

><emphasis role="bold"

756

><emphasis

757

><array></emphasis

758

></emphasis

759

></term>

760

<listitem

761

><para

762

>За стварање низа. Овај елемент прихвата тачно једно дете (подложни тип низа), које може бити било који од елемената, чак и сам <emphasis

763

><array></emphasis

764

>. Има следеће атрибуте:</para>

765

766

767

<term

768

><emphasis role="bold"

769

>length</emphasis

770

></term>

771

<listitem

772

><para

773

>Број елемената у овом низу, као декадни број. Алтернативно може бити ниска једнака атрибуту <emphasis

774

>name</emphasis

775

> неког од претходно дефинисаних елемената <emphasis

776

><primitive></emphasis

777

>, <emphasis

778

><enum></emphasis

779

> или <emphasis

780

><flags></emphasis

781

>; тада ће дужина бити вредност тог елемента. Дужина је тренутно ограничена на 10000, јер би већи низови трошили превише меморије и превише успоравали програм. </para

782

></listitem>

783

</varlistentry>

784

</variablelist>

785

</listitem>

786

</varlistentry>

787

788

789

<term

790

><emphasis role="bold"

791

><emphasis

792

><string></emphasis

793

></emphasis

794

></term>

795

<listitem

796

><para

797

>За стварање ниске са одређеним кодирањем. Подразумевано се добија ниска окончана нулом, у стилу Ц‑а. За стварање различитих типова ниски могу се употребити следећи атрибути:</para>

798

799

800

<term

801

><emphasis role="bold"

802

>terminatedBy</emphasis

803

></term>

804

<listitem

805

><para

806

>Овај атрибут одређује којом ће се уникодском кодном тачком ниска окончавати. Мора бити хексадекадни број (опционо са водећим <emphasis

807

>0x</emphasis

808

>); ако је кодирање аски, смислене су само вредности до 0x7f. Ако није задато ни ово ни <emphasis

809

>maxCharCount</emphasis

810

> ни <emphasis

811

>maxByteCount</emphasis

812

>, претпоставља се 0 (ниска Ц стила). </para

813

></listitem>

814

</varlistentry>

815

816

<term

817

><emphasis role="bold"

818

>maxCharCount</emphasis

819

></term>

820

<listitem

821

><para

822

>Највећи број знакова који ниска може да има. Ако је задато и <emphasis

823

>terminatedBy</emphasis

824

>, прво што наиђе окончава ниску. Међусобно искључиво са <emphasis

825

>maxByteCount</emphasis

826

>.</para

827

></listitem>

828

</varlistentry>

829

830

<term

831

><emphasis role="bold"

832

>maxByteCount</emphasis

833

></term>

834

<listitem

835

><para

836

>Колико највише бајтова ниска може бити дугачка. Ако је задато и <emphasis

837

>terminatedBy</emphasis

838

>, прво што наиђе окончава ниску. Међусобно искључиво са <emphasis

839

>maxCharCount</emphasis

840

>. За кодирања попут аскија, ово је исто као <emphasis

841

>maxCharCount</emphasis

842

>.</para

843

></listitem>

844

</varlistentry>

845

846

<term

847

><emphasis role="bold"

848

>type</emphasis

849

></term>

850

<listitem

851

><para

852

>Кодирање ове ниске. Може бити једно од следећих:</para>

853

854

<listitem

855

><para

856

><emphasis

857

>ASCII</emphasis

858

></para

859

></listitem>

860

<listitem

861

><para

862

><emphasis

863

>LATIN-1</emphasis

864

></para

865

></listitem>

866

<listitem

867

><para

868

><emphasis

869

>UTF-8</emphasis

870

></para

871

></listitem>

872

<listitem

873

><para

874

><emphasis

875

>UTF-16-LE</emphasis

876

> или <emphasis

877

>UTF-16-BE</emphasis

878

>. Ако се не зада ни суфикс <emphasis

879

>-LE</emphasis

880

> ни <emphasis

881

>-BE</emphasis

882

>, претпоставља се мала крајност. </para

883

></listitem>

884

<listitem

885

><para

886

><emphasis

887

>UTF-32-LE</emphasis

888

> или <emphasis

889

>UTF-32-BE</emphasis

890

>. Ако се не зада ни суфикс <emphasis

891

>-LE</emphasis

892

> ни <emphasis

893

>-BE</emphasis

894

>, претпоставља се мала крајност. </para

895

></listitem>

896

</itemizedlist>

897

</listitem>

898

</varlistentry>

899

</variablelist>

900

</listitem>

901

</varlistentry>

902

</variablelist>

903

<para

904

>Сваки елемент такође прихвата атрибут <emphasis

905

>name</emphasis

906

>, који се после види у приказу структура. </para>

907

</sect2>

908

909

<sect2>

910

<title

911

>Пример исте структуре у ИксМЛ‑у и јаваскрипту</title>

498

<sect2>

499

<title

500

>Стварање сопствених дефиниција структура</title>

501

<para

502

>Дефиниције структура можете правити на два начина. Први је писањем дефиниције у ИксМЛ‑у, а други употребом јаваскрипта. Приступ преко јаваскрипта омогућава стварање сложенијих структура, са могућностима попут оверавања структуре. Приступ преко ИксМЛ‑а пружа мање могућности и вероватно неће бити прошириван у будућности. Односно, подршка за ИксМЛ структуре ће постојати и даље, али је препоручено користити јаваскрипт. </para>

503

912

504

<sect3>

913

505

<title

914

506

>Заједнички кораци за оба приступа</title>

915

507

<para

916

>Наш фајл са метаподацима изгледа овако: <screen>

508

>За сваку дефиницију структуре морају се направити два фајла. Један је <literal role="extension"

509

>.desktop</literal

510

> фајл за метаподатке. Пример: <screen>

917

511

[Desktop Entry]

918

512

Encoding=UTF-8

919

513

Icon=arrow-up<co id="icon" />

965

559

</sect3>

966

560

<sect3>

967

561

<title

968

>Једноставна ИксМЛ дефиниција структуре</title>

562

>Прва дефиниција структуре</title>

969

563

<para

970

>За почетак дефинишимо врло једноставну пробну структуру која садржи само интегралне типове података (један знак, један 32‑битни означени цео број и једно битско поље). У Ц‑у или Ц++у ово би се изразило као: <screen>

564

>За почетак дефинишимо врло једноставну пробну структуру која садржи само интегралне типове података (један знак и један 32‑битни цео број). У Ц‑у или Ц++у ово би се изразило као: <screen>

971

565

struct simple {

972

566

char aChar;

973

567

int anInt;

977

571

</screen

978

572

> Први корак је писање <literal role="extension"

979

573

>.osd</literal

980

> фајла, формата дефинисаног у претходном одељку. Назваћемо га <filename

574

> фајла, који ћемо назвати <filename

981

575

>simplestruct.osd</filename

982

576

>: <screen

983

577

><markup>

992

586

</data>

993

587

</markup

994

588

></screen

995

> Ово је сасвим слично дефиницији у Ц‑у и Ц++у </para>

589

> што је сасвим слично дефиницији у Ц‑у и Ц++у. Атрибут <literal

590

>type</literal

591

> ознаке <literal

592

>primitive</literal

593

> може бити једно од: <itemizedlist>

594

<listitem

595

><para

596

><literal

597

>Char</literal

598

></para

599

></listitem>

600

<listitem

601

><para

602

><literal

603

>Int8</literal

604

>, <literal

605

>Int16</literal

606

>, <literal

607

>Int32</literal

608

>, <literal

609

>Int64</literal

610

></para

611

></listitem>

612

<listitem

613

><para

614

><literal

615

>UInt8</literal

616

>, <literal

617

>UInt16</literal

618

>, <literal

619

>UInt32</literal

620

>, <literal

621

>UInt64</literal

622

></para

623

></listitem>

624

<listitem

625

><para

626

><literal

627

>Bool8</literal

628

>, <literal

629

>Bool16</literal

630

>, <literal

631

>Bool32</literal

632

>, <literal

633

>Bool64</literal

634

></para

635

></listitem>

636

<listitem

637

><para

638

><literal

639

>Float</literal

640

></para

641

></listitem>

642

<listitem

643

><para

644

><literal

645

>Double</literal

646

></para

647

></listitem>

648

</itemizedlist>

649

</para>

650

<para

651

>Ознака <literal

652

>bitfield</literal

653

> има два атрибута (не рачунајући атрибут <literal

654

>name</literal

655

> који имају све ознаке). Атрибут <literal

656

>width</literal

657

> говори Октети колико битова се користи за ово битско поље. <note

658

><para

659

>Никад не заборавите да додате испуну, јер ће иначе наредни примитив почети усред бајта. Осим, наравно, ако је ово тачно оно што желите.</para

660

></note

661

> Други атрибут је <literal

662

>type</literal

663

>, чија вредност може бити <literal

664

>bool</literal

665

>, <literal

666

>unsigned</literal

667

> или <literal

668

>signed</literal

669

>. </para>

996

670

<para

997

671

>Направите фасциклу <filename class="directory"

998

672

>simplestruct</filename

1000

674

</sect3>

1001

675

<sect3>

1002

676

<title

1003

>Једноставна структура у јаваскрипту</title>

677

>Иста структура у јаваскрипту</title>

1004

678

<para

1005

679

>Да бисмо извели исту структуру помоћу јаваскрипта, направимо фајл по имену <filename

1006

680

>main.js</filename

1419

1093

> <guimenu

1420

1094

>Фајл</guimenu

1421

1095

> <guimenuitem

1422

>Штампај...</guimenuitem

1096

>Штампа...</guimenuitem

1423

1097

> </menuchoice

1424

1098

></term>

1425

1099

<listitem

1773

1447

>Умеће исечене или копиране бајтове из клипборда.</action

1774

1448

></para

1775

1449

></listitem>

1776

</varlistentry>

1450

</varlistentry

1451

1777

1452

1778

1453

1779

1454

<term

2520

2195

<listitem

2521

2196

><para

2522

2197

>Обележи локацију унутар низа бајтова.</para

2523

></listitem>

2198

></listitem

2199

2524

2200

</varlistentry>

2525

2201

2526

2202

Older »